Парохијско писмо за децембар 2023.

~ ПАРОХИЈСКО ПИСМО ЗА ДЕЦЕМБАР 2023. ГОДИНЕ ~

Бог се јави у телу. (I Тим. 3, 16)

Велика тајна се крије у речима Светог Апостола Павла да се Свемогући Бог у телу јавља и објављује нама људима. Припремајући се постом и молитвом да доживимо ову тајну побожности ми не можемо а да се не запитамо зашто се догоди ова тајна и зашто Бог постаде човек?

Одговор на ово питање нуди нам наш највећи теолог и велики угодник Божији Св. Јустин Ћелијски када каже: “Бог је постао човек, да би човек постао Бог. Не по природи већ по благодати”. Ове речи само су један увод у тајну Рођења Сина Божијега – Божића. Исти Светитељ честитајући Божић своме ученику +митрп. Амфилохију, давне 1969 године објашњава тајну предстојећег нам празника:

“Сва тајна свете вере наше, сав дар Божића нама људима, сва благовест неба земљи садржи се у овој свеблаговести Еванђелској “Бог се јави у телу” (I Тим. 3, 16): Бог постаде човек, и тако све што је Његово постаде наше. Постаде наше: и Његова Вечна Истина, и Његова Вечна Правда, и Његова Вечна Љубав, и Његов Вечни Живот. Човече, шта ти још недостаје за сва твоја савршенстава? Ништа, ништа, ништа! Онда? – Крени смело вером за Исусом Богочовеком , за јединим Господом и Спаситељем род људског, и Он ће те свемилостиви извести из сваког пакла греха, из сваког пакла смрти, из сваког пакла ђавољег и увести у рај Вечне Истине Своје, Вечне Љубави Своје, Вечног Живота Свога. Како? Помоћу светих тајни и светих врлина. Од којих је прва: вера, и у њој молитва, пост, љубав, нада, смиреност, милостивост, покајање, и остале свете еванђелске врлине. И оне ће те постепено сјединити духовно са Господом Христом, и све Његово учинити твојим. И ти ћеш се још у овом свету осетити бесмртан и вечан, и постати јачи од сваког греха, од сваке смрти, од сваког ђавола. И васцело биће твоје осетиће како ти “са свима светима”растеш “у човека савршена, у меру раста висине Христове” (Еф. 3, 18; 4, 13). А то је благовест над благовестима – Свеблаговест: Божић=Свеблаговест”.

После ових речи постаје нам јасније каква нам радст предстоји и какве смо дарове ничим заслужни добили од Богочовека Христа. Када се он за нас понизио до крста и смрти шта је у том случају наша обавеза или да кажемо дужност? У каквом расположењеу ћемо дочекати Владику и Господа? Какве даре захвалности ћемо ми Њему принети? Не треба да нас чуди што је Црква од најранијег доба препознала пост и молитву као два интегрална састојка вере који нас најбоље и најчистије припремају за спознавање тајни Христових.

Многи су светитељи хвалили пост и позивали вернике да усвоје пост као свога најбољег савезника у борби за спасење душе. Једну од најдивнијих похвала посту спевао је Свети Јефрем Сирин. Ову његову похвалу превео је на српски језик Св. Јаков Тумански, велики испосник и светитељ новог доба:
“Заволи красни пост – дело чесно и богоугодно. Пост – кола која воде на небо, умудрава законодавце, рађа пророке. Пост – добра предхрана за душу, училиште подвижника. Пост удаљује искушења, упућује на подвиг благочестија, трезвености, целомудрија. Пост гаси огањ страсти и огањ пакла. Пост спроводи молитву на небо. Пост – мати здравља. Пост – учитељ младићима, украс старцима. У постилаца тело чесно, а душа драгоцена. Пост је упокојио Лазара у недрима Аврамовим. Уздржавајмо се пијанства са смехом – оно је мати блуда. Пост – мир у дому. Пост – брига о девствености и предохрана. Пост – пут ка покајању. Пост нема љубави према овоме свету. Не буди жалостан кад постиш: ангели у свакој цркви записују постиоце. Пост не допушта злопамћење. Не прима Господ молитву онога који памти зло и умишља зло на ближњега свога. Пост је уздржање од сласти у јелу и пићу”.

Нека би нам савети и упсуатва два духовна госростаса помогли да уапоченмо подвиг поста. Нека би нам и Свемилостиви Господ дао снаге и вере да подвиг поста довршимо и Његово Рођење у телу дочекамо спремни, очишжени и орни да се радујемо са свима светим и англеима.

Нека је свима срећан и Богом благословен почетак божићног поста!

У Брнабију, дана 28. новембра 2023. г.
Свештеник Синиша Милутиновић

У ДЕЦЕМБРУ НАША СВЕТА ЦРКВА МОЛИТВЕНО ПРОСЛАВЉА:

Ваведење Пресвете Богородице. Када се Пресветој Деви Марији навршише три године од рођења, доведоше је родитељи њени свети, Јоаким и Ана, из Назарета у Јерусалим, да је предаду Богу на службу према ранијем обећању своме. Беше Дјева украшена царским благољепним одећама и украсима, како и приличи кћери царевој, невести Божјој. За њима последоваше множина сродника и пријатеља, сви са запаљеним свећама. Захарија, отац св. Јована Претече, узевши је за руку уведе је не само у храм него у Светињу над Светињама, у коју нико никада не улажаше осим архијереја, и то једанпут годишње. Тада родитељи принесоше жртву Богу, према закону, примише благослов од свештеника, и вратише се дома, а Пресвета Дева оста при храму.

Свети Николај Чудотворац, архиепископ мирликијски. Овај славни светитељ, слављен и данас по целоме свету, би јединац син у својих знаменитих и богатих родитеља, Теофана и Ноне. По смрти родитеља Николај раздаде наслеђено имање сиромасима не задржавајући ништа за себе. Као свештеник у Патари беше се прочуо својим милосрђем. Одмах потом чудесним Промислом Божјим би изабран за архиепископа града Мира у Ликији. Милостив, мудар, неустрашив, свети Николај био је прави пастир добри стаду своме. У време гоњења хришћана под Диоклецијаном и Максимијаном бачен у тамницу, но и у тамници поучаваше људе закону Божјем. Присуствовао Првом васељенском сабору у Никеји. Милостив, истинит, правдољубив, он је ходио међу људима као ангел Божји. Упокојио се 6. децембра 343. године (в. 9. мај).

~ PRIEST’S LETTER FOR DECEMBER 2023. ~

(St. Jovan of Shanghai sermon on repentance)

Open to me the doors of repentance, O Giver of Life!

Repentance is expressed by the Greek word, metanoia. In the literal sense, this means a change of mind. In other words, repentance is a change of one’s disposition, one’s way of thinking; a change of one’s inner self. Repentance is a reconsideration of one’s views, an alteration of one’s life.

How can this come about? In the same way that a dark room into which a man enters is illumined by the rays of the sun. Looking around the room in the dark, he can make out certain things, but there is a great deal he does not see and does not even suspect is there. Many things are perceived quite differently from what they actually are. He has to move carefully, not knowing what obstacles he might encounter. When, however, the room becomes bright, he can see things clearly and move about freely.

The same thing happens in spiritual life.
When we are immersed in sins, and our mind is occupied solely with worldly cares, we do not notice the state of our soul. We are indifferent to who we are inwardly, and we persist along a false path without being aware of it.
But then a ray of God’s Light penetrates our soul. And what filth we see in ourselves! How much untruth, how much falsehood! How hideous many of our actions prove to be, which we fancied to be so wonderful. And it becomes clear to us which is the true path.

If we then recognize our spiritual nothingness, our sinfulness, and earnestly desire our amendment — we are near to salvation. From the depths of our soul we shall cry out to God: “Have mercy on me, O God, have mercy according to Thy Great mercy!” “Forgive me and save me!” “Grant me to see my own faults and not to judge my brother!”

Let us hasten to forgive each other all hurts and offenses. May we always hear the words of the Gospel for Forgiveness Sunday: If ye forgive men their debts, your heavenly Father will also forgive you; but if ye forgive not men their debts, neither will your Father forgive your debts (Matt. 6:14-15).

Priest Sinisa Milutinovic

MAJOR FEAST DAYS IN DECEMBER

ENTRANCE OF THE MOST HOLY THEOTOKOS: When the Blessed Virgin Mary was three years old, her holy parents, Joachim and Anna, brought her from Nazareth to Jerusalem, to hand her over to God for service according to their earlier promise. The Virgin was adorned with beautiful imperial clothes and ornaments, as befits the daughter of the emperor, the bride of God. They were followed by a multitude of relatives and friends, all with lighted candles. Zacharias, father of St. John the Forerunner, took her by the hand and led her not only into the temple but into the Holy of Holies, into which no one except the archpriest ever entered, and that once a year. Then the parents made a sacrifice to God, according to the law, received a blessing from the priest, and returned home, while the Blessed Virgin remained at the temple.

ST NICHOLAS – THE MIRACLE – WORKER: This famous saint, celebrated even today all over the world, was the only son of his famous and wealthy parents, Teofan and Nona. After the death of his parents, Nikolay distributed the inherited property to the poor, keeping nothing for himself. As a priest in Patara, he became famous for his charity. Immediately afterwards, by the miraculous Providence of God, he was chosen as the archbishop of the city of Myra in Lycia. Merciful, wise, fearless, Saint Nicholas was a true good shepherd to his flock. During the persecution of Christians under Diocletian and Maximian, he was thrown into prison, but even in prison he taught people the law of God. Attended the First Ecumenical Council in Nicaea. Merciful, true, loving justice, he walked among people as an angel of God. He died on December 6, 343.