Одржана Годишња скупштина Епархије канадске

Skupština Eparhije kanadske 2024.

У петак 1. и суботу 2. марта, 2024, одржана је 40. годишња скупштина Епархије канадске. Под председништвом Његовг Преосвештенства Епископа канадског Г. др Митрофана, свештеници, и представници свих Црквено-школских Општина Епархије канадске састали су се у ЦШО Св. Архангела Михајла у Ванкуверу.

Након радног дела, подношења извештаја и дискусија у пленуму, скуп је окончан Светом Архијерејском Литургијом коју је служио Њ.П. Епископ Митрофан, уз саслужење протојереја-ставрофора Мирослава Дејанова, умировљеног пароха ванкуверског, протојереја-ставрофора Живорада Суботића, архијерејског заменика, протојереја-ставрофора Обрада Филиовића, архијерејског намесника западноканадског, протонамесника Синише Милутиновића, пароха домаћина, јереја Георгија Тубоњића, и јереја Марка Димића.

 

Резолуција Годишње Скупштине
Епархије канадске Српске Православне Цркве,
2024. године Господње

 

Ми, свештенство, монаштво и представници народа Божјег,
посвећени и изабрани чланови Годишње скупштине
Богоспасајеме Епархије канадске
Српске Православне Цркве, предвођени својим духовним пастиром, епископом др Митрофаном,
сабрасмо се у просторијама храма
Светог Архангела Михајла,
у граду Ванкуверу, провинција Британска Колумбија
од 01. до 02. марта, лета Господњег 2024.

 

  1. Данас, када молитвено прослављамо Светог великомученика Теодора Тирона, призвани и сабрани Духом Светим, очински предвођени својим Архијерејем, Његовим Преосвештенством Епископом канадским Господином Г. др Митрофаном, најпре упућујемо синовске поздраве Његовој Светости Архиепископу пећком, Митрополиту београдско-карловачком и Патријарху српском Г. Г. Порфирију, као и свим Архијерејима Српске Православне Цркве.
  2. Испуњени радошћу сусрета са обала Тихог океана, на самом почетку молитвено поздрављамо сву нашу браћу и сестре диљем Епархије канадске. Са овог места упућујемо молитве и једногласну подршку непрестаним напорима Свјатјејшег Патријарха српског Порфирија и Светог Архијерејског Синода у очувању јединства Српске Православне Цркве како у матици, тако и у расејању, особито на Северноамеричком континенту. Сведоци смо, за нас у дијаспори веома болног, кршења канонског уређења појединих помесних аутокефалних цркавâ и парацрквених групација. Остајемо одани нашој страдалној Мајци Српској Православној Цркви и њеним историјским и духовним седиштима Пећкој Патријаршији, Карловачкој Митрополији те Београдској Архиепископији који представљају срж наше духовне и културне самосвести.
  3. Чинећи и сведочећи својим животом пуноћу Цркве Христове на овим просторима, обраћамо се свом верном народу са подсећањем на Христове речи: ,,Царство Небеско се на силу задобија”, говорећи о потреби за труд и истрајан подвиг у богопознању, богословау и богоживљу. Отуда и наша обавеза да сагледавамо и преиспитујемо наше деловање и нашу мисију у времену и простору, бринући се и о онима који нису одрастали и били васпитани у нашем духу, те не говоре наш језик. Овом приликом истичемо досадашњи изузетан допринос Богословског факултета Св. Саве у Либертивилу који је, деценијским залагањем нашег Преосвећеног владике Митрофана у годинама иза нас, изнедрио велики број младих свештенослужитеља који су, учећи се на истом, истовремено сусретали како са овом групом људи, тако и са проблемима кроз које они пролазе. Због тога пружамо једногласну подршку факултету Светог Саве у Либертивилу, посвећеним професорима, као и особљу ове установе у раду и напорима ка академском унапређењу једине Православне високошколске установе на Средњем Западу која негује „веру Православну српског стила и искуства.” (Преп. Јустин Нови Ћелијски)
  4. Са дубоким осећањем хришћанске љубави поздрављамо пуноћу Цркве Христове, те поздрављамо и дивимо се нашим Србима и Српкињама и нарочито деци српској, који заједно са свештенством и монаштвом на вековно распетом Косову и Метохији чврсто стоје на Најсветијој земљи српској. Уједињени смо у подршци нашем Патријарху, Светом Архијерејском Синоду и Светом Архијерејском Сабору са ставом да је Косово и Метохија наш Јерусалим, хоризонтала и вертикала нашег духовног и националног бића, а у ове припремне дане Црква нас све подсећа кроз молитву из уста псалмопојца Давида да „Ако заборавим тебе, Јерусалиме, нека ме заборави десница моја.” (Пс. 137, 5), да смо позвани заувек узносити труд и вапај Господу за заветну земљу рода српскога.
  5. Апелујемо на васцели српски род да не заборави на епископе, свештенике, монаштво, оце и мајке, браћу и сестре наше, пострадале у Другом светском рату, јер су они били истински хришћански мученици. Због тога позивамо све надлежне институције земаља где Срби живе да се, колико је могуће пре, дође до званичне резолуције о осуђивању геноцида над Србима током Другог светског рата. Ако ништа друго, да бисмо спречили гнусно калкулисање са патњом народа, али – на жалост – и више од тога, да бисмо се једногласно, као жртве фашизма и нацизма, изјаснили о томе и на тај начин изразили своје дубоко поштовање према њима. Иста ствар је и са невино пострадалим током новијих погрома на Косову и Метохији, Србији, просторима данашње Босне и Херцеговине, Хрватске. Не постоји интерес којим се може правдати калкулација бројем жртава невино пострадалих Срба, нити постоји оправдање за оне из нашег рода који се упуштају у авантуристичке квазинаучне и пуко статистичке изјаве о ревизији, не само општеприхваћених, него – на радост Неба и Сабора мученика, реалних чињеница.
  6. Изражавамо велику забринутост, те због тога позивамо Светску заједницу да без одлагања учини све да се спречи даље страдање недужних, посебно деце, на просторима Свете Земље где је животе изгубило преко 100.000 људи, међу њима много верника Јерусалимске Патријаршије, а небројено повређено. Одазивајући се свесрдно позиву Свјатејшег Патријарха српског Порфирија да се, нарочито у наредном периоду, здушно молимо се Господу за сав народ погођен ратовима и немирима незапамћених размера, без обзира на њихову вероисповест или народност. Српски народ добро зна, како кроз своју мученичку и страдалну историју, а ништа мање и данас, шта значи страдање. Помагање других је постала друга природа српског народа и испуњење божије заповести о љубави према ближњему, док је у исто време српски народ увек знао помоћ да цени и никада није заборављао оне који су њему притицали у помоћ. Крвници овога света завадише рођену једноверну браћу Русе и Украјинце. Исти несрећници радују се страдању семитских народа, деци Симовој, унуцима Нојевим. Молимо се Господу Мира да омекша отврдла срца и просветли умове свих политичких и световних чинилаца, нарочито оних који подржавају и продужавају рат, како би сви ратови били што пре окончани.
  7. У исто време, упућујемо своје молитве Господу да подари мудрости поглаварима помесних Православних Цркава да са највећом одговорношћу, најпре пред Богом Живим, а затим и пред људима, раде на очувању јединства Цркве Православне. Са овог места изражавамо велику радост због одлуке да Свети синод Антиохијске патријаршије, после скоро деценије прекинутог општења, обнови евхаристијско општење са Јерусалимском патријаршијом. Исто тако са великом надом очекујемо да ће доћи до повлачења одлука оних Јерараха који су се оглушили о Христово Јеванђеље, и крше Свете Каноне нарушавајући вековни поредак Православне Цркве. Изражавамо забринутост и жаљење због неразумевања и подела насталих међу браћом Православном. Ове поделе и неспоразуми су нарочито видљиви нама који живимо у дијаспори и који смо доскора имали прилику да свакодневно сведочимо јединство Цркве кроз радост свеправославних сабрања. Нажалост, сваке године поделе су све видљивије и изискују додатне молитве свих нас за мир и јединство. Изражавамо подршку јединој канонској Украјинској Православној Цркви са њеним поглаваром Његовим Блаженством Митрополитом кијевским и целе Украјине Г. Онуфријем. Осућујемо прогањање Цркве у Украјини и полажемо сву наду у Господа Милостивог да, када прође разбојништво, насиље и убијање, по Његовом промислу дође до помирења, мира и васкрсења.
  8. Опет изражавамо забринутост због све слободнијег односа канадског друштва према опијатима, медицинском самоубиству – еутаназији, истополним заједницама и сличним појавама које урушавају, не само здрав разум и божанско назначење човека и жене, него и будућност човечанства. Позивамо свештенство наше епархије да упорно разговара како са младим, тако и са одраслим људима који имају проблеме са таквим врстама искушења, упућујући их на активан литургијски живот као једино решење за сва искушења овога света.
  9. Упућујемо посебну поруку родитељима и омладини. Родитељи, будући да сте благословени породом, ви сте привилеговани, јер вам је Господ поверио улогу твораца, сарадника Божјих. Бог вас је благословио да стварате живот и обликујете младе душе. Васпитавајте децу и предајте им драгоцени бисер хришћанске вере православне. Пазите да ваше потомство буде достојно својих предака који су стварали, градили, освећивали и посвећивали, а себе жртвовали. На територији наше епархије, заслугом Преосвећеног владике Митрофана и свих оних који дају своје драгоцено време, постоји већ неколико година дечији камп у манастиру Светог Преображења Господњег. Подржавамо све напоре неуморних људи и дајемо пуну подршку за будуће унапређење простора, ако је потребно и целокупног новог имања, за одржавање будућих дечијих кампова, семинара, те дружења омладине око своје Цркве.
  10. Дајемо подршку црквеним општинама које годинама иза нас доприносе успешном раду српских недељних школа језика и веронауке. Позивамо управе Црквено-школских Општина да подрже децу, свештенике и учитеље у својим заједницама у очувању српског језика и традиције на овим просторима, јер је то нит која најчвршће повезује нас са Православном вером. Оне који то немају, молимо да започну сличне програме јер радећи са децом ми утврђујемо своју будућност и упућујемо њихове родитеље на једини спасоносни пут у животу.
  11. Епархијска скупштина упућује поздраве цивилним властима државе Канаде, као и провинције Британске Колумбије. Посебну захвалност упућујемо градоначелницима града Ванкувера, г. Кен Симу, те Брнабија, г. Мајку Харлију.
  12. Сабор Епархије канадске најтоплије захваљује Црквено-школској Општини Светог Архангела Михајла и свештенику домаћину протонамеснику Синиши Милутиновићу на гостопримству и старању за све овде сабране. Нека би Господ узвратио нашим домаћинима Његовим непролазним даровима свише. АМИН.