Парохијско писмо за август 2022.

 

~ ПАРОХИЈСКО ПИСМО ЗА AVGUST 2022. ГОДИНЕ ~

 

Родите, дакле, плодове достојне покајања,
и не говорите у себи: Имамо оца Авраама;
јер вам кажем да Бог може и од камења овог
подигнути децу Аврааму. (Лк. 3, 8)

 

Цело Свето Писмо и сва наука Христова усмерни су према човеку. У свакој јеванђелској причи и у сваком догађају, човекова савест не би смела да мирује већ да тражи себи поуку и лек. Тако је и са речима са почетка овог писма. Ако ове речи као удар грома одзвањају у вашој савести то само значи да осећате како Христова наука преображава целокупно ваше биће.

Човек тешко да може проживети живот као усамљеник, као индивидуа којој за опстанак не треба нико сем њега. Ми се у свему, врло често и не схватајући то, ослањамо на своје ближње и на своје окружење. Тако са нашом личном савешћу развија се и колективна савест једне заједнице или једног народа. Чини ми се да не би било погрешно сваком крштеном Србину дати епитимију цео свој живот чита седму главу Матејевог јеванђеља, која почиње стихом: Не судите, да вам се не суди. Све док се ове речи не урежу у његову савест као оштрицом мача, ми остајемо онеспособљени за најважнију заповест Божију: љуби ближњега свога као самога себе. Ако сте се икада запитали шта је то у човеку што га покреће на завист, оговарање, осуђивање, одговор проналазимо код Владике Николаја који каже да свако од нас мрзи своје пороке у другима! Извадимо брвно из својих очију па онда трун из ока брата свога.

Често се поистовећујемо са неразумним Јудејима из Христовог времена који су на сваку Његову реч бранили себе својим пореклом и говорили како су деца Авраамова. Слично њима и ми се радо хвалимо како смо деца Светога Саве, потомци Немањића, синови косовских ратника… Не схватамо да узимајући њихова света имена у наше нечисте усне ми сами себе више осуђујемо. О томе нам сведочи и Свети Јован Златосути када изобличава кћери и синове цариградске господе која се хвале својим пореклом а не прате стопе својих очева и мајки. Зар не може Господ од камења да начини и потомке Светога Саве? Само онда кад кренемо његовим стопама и победимо сами себе бићемо достојни светосавског пута и имена.

Сједнинимо се са Богом молитвом и плачем учи нас преподобни Сисоје Велики. На том путу држимо се плуга и Бога, како каже наша народна изрека. И не бојте се искушења или понижења јер без њих немогуће је спасити душу. Злато и сребро испитују се огњем а човек понижењем (Сирах 2, 5). Родимо плодове покајања које ће бити и свенародно спасење. Накупило се мржње и гнева у нашем народу, поделе су дубоке, невоље непрестане. Многима су пуна уста јединства и љубави али им се по делима намере познају. Тама незнања надвила се над наш народ и не мисли да устане. Вазда су нам пуна уста реформи, промена, револуција и све то у име човека и његовог бољег сутра. Заборављамо, или никада ни знали нисмо, да мерити живот само у материјалним добрима није Богу мило. На жалост човечанство се данас свело на једну општу судницу, свакодневно се иуричу осуде и пресуде најастрашније и најгнусније. У чије име питамо се?

Уздајући се у Свевишњег Бога и Његову милост, молећи се Светитељу Сави и свим другим Божијим угодницима окренимо наша срца и мисли једни према другима. Прихватајући слабости и мане једни других заједно се поправљајмо и наводимо једни друге на онај уски пут који уводи у Царство Небеско.

 

У Бурнабију дана 2. avgusta 2022. године,
свештеник Синиша Милутиновић

 

 

У МЕСЕЦУ АВГУСТУ НАША СВЕТА ЦРКВА ПРОСЛАВЉА ТРИ ВЕЛИКА ПРАЗНИКА:

  1. Св. пророк Илија. Боговидац, чудотворац, ревнитељ вере Божје, св. Илија би родом од племена Аронова из града Тесвита, због чега је прозват Тесвићанин. Кад се Илија роди, отац његов Савах виде ангеле Божје око детета, како огњем дете повијају и пламен му дају да једе. То би предзнамење Илијиног пламеног карактера и његове богодане силе огњене. Сву младост своју провео је у богомислију и молитви, повлачећи се често у пустињу, да у тишини размишља и моли се. У то време царство јеврејско беше раздељено на два неједнака дела: царство Јудино обухватајући само два племена, Јудино и Венијаминово, са престоницом у Јерусалиму, и царство Израиљево обухватајући осталих 10 племена са престоницом у Самарији. Првим царством владаху потомци Соломонови, а другим потомци Јеровоама, слуге Соломонова. Највећи сукоб имаше пророк Илија са Израиљским царем Ахавом и његовом опаком женом Језавељом. Јер ови се клањаху идолима и одвраћаху народ да служи Богу јединоме и живоме. При том још Језавеља. као Сиријанка, наговори мужа те подиже храм Сиријскоме Богу Ваалу, и одреди многе свештенике на службу томе лажном богу. Великим чудесима Илија доказа силу и власт Божју: он затвори небо, те не би кише три године и шест месеци; спусти огањ с неба и запали жртву Богу своме, док жречеви Ваалови то не могоше учинити; сведе кишу с неба молитвом својом; чудесно умножи брашно и уље у кући удовице у Сарепти, и васкрсе јој умрлог сина; прорече Ахаву, да ће му пси крв лизати, и Језавељи, да ће је пси изести, што се и догоди; и друга многа чудеса учини и догађаје прорече. На Хориву разговараше с Богом и чу глас Божји у тихом светлом поветарцу. Предс мрт узе Јелисеја и одреди га за наследника у пророчком звању; својим огртачем пресече воду у Јордану: и најзад би узет на небо у огњеним колима са огњеним коњима. На Тавору јавио се заједно с Мојсејем Господу нашем Исусу Христу. Пред крај света опет ће се Илија јавити, да сузбије силу Антихристову (Откр. 11)
  2. Преображење Господа Бога и Спаса нашег Исуса Христа. Треће године Своје проповеди на земљи Господ Исус чешће говораше ученицима Својим о блиском страдању Своме, но уједно и о слави Својој после страдања на крсту. Да не би предстојеће страдање Његово сасвим раслабило ученике те да не би отпали од Њега, Он Премудри, хтеде им пре страдања показати делимично славу Своју божанску. Зато узевши собом Петра, Јакова и Јована изиђе с њима ноћу на гору Тавор, и ту сепреобрази пред њима. И засја се лице његово као сунце а хаљине његове посташе свијетле као снијег. И појавише се покрај Њега Мојсеји Илија, велики старозаветни пророци. И видеше ученици и удивише се. И рече Петар: Господе, добро нам је овде бити; ако хоћеш да начинимо овде три сјенице (колибе): Теби једну, а Мојсију једну, а једну Илији. Но док још Петар говораше, удаљише се Мојсеј и Илија, и сјајан облак окружи Господа и ученике, и дође глас из облака: ово је син мој љубазни, који је по мојој вољи; њега послушајте. Чувши овај глас ученици падоше ничице на земљу као мртви и осташе тако лежећи у страху докле им Господ не приђе и не рече им: устаните и не бојте се (Мат. 17). Зашто Господ узе само тројицу ученика на Тавор а не све? Јер Јуда не беше достојан да види божанску славу Учитеља, кога ће он издати, а њега самог Господ не хте оставити под гором, да не би тиме издајник правдао своје издајство. Зашто се преобрази на гори а не у долини. Да би нас научио двема врлинама: трудољубљу и богомислију. Јер пењање на висину захтева труд, а висина представља висину мисли наших, т.ј. богомислије. Зашто се преобрази ноћу? Јер је ноћ подеснија за молитву и богомислије него дан, и јер ноћ закрива тамом сву земаљску красоту а открива красоту звезданог неба. Зашто се појавише Мојсеј и Илија? Да се разбије заблуда јеврејска, као да је Христос неки од пророка, Илија, Јеремија или неки други – зато се Он јавља као Цар над пророцима, и зато се Мојсеј и Илија јављају као слуге Његове. Дотле је Господ много пута показао ученицима божанску моћ Своју, а на Тавору им је показао божанску природу Своју. То виђење Божанства Његовог и слишање небеског сведочанства о Њему као Сину Божјем требало је да послужи ученицима у дане страдања Господњег на укрепљење непоколебљиве вере у Њега и Његову крајњу победу.
  3. Успеније Пресвете Богородице. Господ који је на Синају заповедио петом заповешћу: поштуј оца свога и матер своју, показао је примером Својим, како треба поштовати родитељку своју. Висећи на крсту у мукама Он се сети Матере Своје и показујући на апостола Јована рече јој: жено, ето ти сина! Потом рече Јовану: ето ти матере! И тако збринувши Своју Мајку Он издахну. Јован имаше дом на Сиону у Јерусалиму, у који се настани и Богородица и оста да живи до краја својих дана на земљи. Својим молитвама, благим саветима, кротошћу и трпељивошћу она много помагаше апостолима Сина свога. У главноме све време до смрти провела је она у Јерусалиму обилазећи честоона места, која су је подсећала на велике догађаје и на велика дела Сина свога. Нарочито је често походила Голготу, Витлејем и гору Јелеонску. Од њених дужих путовања помиње се њена посета св. Игњатију Богоносцу у Антиохији, посета св. Лазару четвородневном, епископу Кипарском, посета Св. Гори коју је она благословила, и бављење у Ефесу са св. Јованом за време великог гоњења хришћана у Јерусалиму. У својој старости она се често молила Господу и Богу своме на Јелеонској гори, на месту Вазнесења Његова, да је што пре узме из овога света. Једном приликом јави јој се архангел Гаврил, и објави јој, да ће кроз три дана бити упокојена. И даде јој ангел Божји једну грану палмову, која ће се носити при њеном спроводу. С великом радошћу она се врати дома пожелевши у срцу, да још једанпут у овом животу види све апостоле Христове. Господ јој испуни ову жељу, и сви апостоли, ношени ангелима и облацима, наједанпут се сабрашеу дом Јованов на Сиону. Са великом радошћу виде она свете апостоле, охрабри их, посаветова и утеши; по том мирно предадедух свој Богу без икакве муке и болести телесне. Апостоли узеше ковчег с телом њеним, од кога излазаше ароматни мирис, и у пратњи мноштва хришћана пренеше у врт Гетсимански у гробницу св. Јоакима и Ане. Од злобних Јевреја заклањаше их облак по промислу Божјем. Неки свештеник јеврејски, Атоније, дохвати рукама ковчег у намери да га претури, али у том часу ангел Божји одсече му обе руке. Тада он завапи апостолима запомоћ, и би исцељен пошто изјави своју веру у Господа Исуса Христа. Апостол Тома беше изостао, опет по Божјем Промислу, да бисе тако опет открила једна нова и преславна тајна о Светој Богородици. Трећег дана стиже и он, и пожели да целива тело Свете Пречисте. Но када апостоли отворише гроб, нађоше само плаштаницу, а тела не беше у гробу. Тога вечера она се јави апостолима, – мноштвом ангела окружена, и рече им: „радујте се, ја ћу бити с вама навек.”