Одржане традиционалне 18-те Херцеговачке вечери

– Нема раја без роднога краја

Све богатије садржајем и све посјећеније овогодишње Херцеговачке вечери су обориле све рекорде. И по великој посјећености – сала је била распродата до последњег мјеста, и по квалитетном и садржајном програму и елану организатора и одушевљености посјетилаца.

Стара Херцеговина и чојство, и гостопримство и поштење и дубока вјера, то су били мотиви овогодишње вечери која се одликовала одличном организацијом и програмом.

Ове године поетски гост вечери је био Небојша Мучибабић из Портланда који је већ 25 година на овим просторима казивао своју пјесму Повратак у родни крај, која је била веома истинита, и дирнула је све присутне. Пјесма описује наш одлазак из Отаџбине и планове за повратак након кратког времена проведеног у Дијаспори, а ми остајемо све до смрти, чекајући прво посао, па дјецу да заврше школе, па чување унука итд.

Поред Небојше чули смо стихове и цитате Алексе Шантића, Јована Дучића, Његоша и Иве Андрића. Ни ове године није изостао обичај натпјевавања у старим изворним пјесмама.

Новина ове године је била изложба слика устаника Невесињске пушке (1875) коју је специјално за ово вече послала сликарка Биљана Ристић а Саво се потрудио да све професионално одштампа најбоље што се може. Иначе оригинална композиција су ликови хероја на камену оригиналном медију и симболичном за камениту Херцеговину чији су хероји чврстог карактера као херцеговачко стијење.

Велику радост су такође донели и млади гости са Факултета Умјетности из Ниша, Никола Пековић – хармоника, Андрија Минчић – кларинет и Никола Цветковић – клавир. У петак вече млади умјетници су одржали свој премијерни наступ у нашој српској заједници у Ванкуверу и одушевили све присутне својим виртуозним свирањем. Они су такође били и гости на централној вечери у суботу гдје су такође пленили велики аплауз.

Важно је напоменути да је овај трио освојио побједу на такмичењу Свјетски трофеј хармонике у категорији Свјетска музика који се ове године одржао у Викторији. Дејана Радановић, студент хармонике у класи проф. Доцента Николе Пековића, освојила је Прво мјесто на овом једом од најтежих такмичења у свијету, како пише Југпрес. Стефан Поповић је освојио треће мјесто а Стеван Валевски је освојио пето мјесто. Сваке похвале и честитке за оваква изванредна достигнућа.

Херцеговачко вече је полако прерасло у Херцеговачке вечери и догађај је сигурно подигнут на један већи ниво. Проширила се сарадња Цркве са Српском Матицом и српским умјетницима и Херцеговачке вечери постају прави културни догађај у нашој српској заједници.

Лијепа атмосфера и дружење уз музику и плес није изостало ни ове године и велика захвалност припада Весни и Сави Ковач који са својом породицом, пријатељима и рођацима организују ово вече и чине све напоре на очувању старе српске традиције, обичаја и културе.

Уз изложбу Невесињска пушка и о ауторки Биљани Ристић

Отаџбина је мисао, отаџбина је вера, а мисао и вјера не умиру. Идеал за слободом један је од најснажнијих идеала сваког народа ма гдје се налазио. Поготово ако је тај народ био под вековним ропством и изложен суровом животу. Такви услови изњедре у једном народу најсветије и најјасније идеале, а од обичних малих људи направе вође и хероје, а народ коме припарају учине поносним. Таква је Херцеговина, такви су херцеговци. Таква је Невесињска пушка, устанак који су организовали и повели честити људи – домаћини са идеалом слободе, коме је народ Херцеговине дао пуно повјерење кренувши за њима. Тај херцеговачки устанак је означио почетак краја османлијског царства. Може се слободно рећи да у цијелој историји свијета нема примера да се мањи број људи борио дуже вријеме под тежим околностима против већег броја непријатеља него што је то био случај у овом устанку.

Организатори устанка оставили су нам у задужбину нешто велико нешто чиме се мало који народ и потомство може похвалити – свјесност да смо њихови потомци и да су нам оставили ход високо подигнутог чела.

Биљана Ристић, позната сликарка која је рођена у Невесињу, а живи и ради у Новом Саду, поводом 140. година Невесињске пушке.

Биљана се вратила из равничарске Војводине у Херцеговину, из које, истини за вољу није никад емотивно ни одлазила, вратила се том усијаном херцеговачком камену, и на каменим плочама из Вележи, Црвња, Билеће, Чобанова Поља, и ко зна одакле, осликала 21 портрет најзначајних личности тог времена: Пера Тунгуза, Буху, Зимоњића, Љубобратића, Гузину и многе друге. Међу осликаним портретима је и једина жена холандски добровољац.

Биљана Ристић се скоро три деценије дружи са кистом и палетом. Поред сликарства бави се дизајном и илустрацијом, а 2006, г. Издала је двд пројекат Одјеци, филм о Невесињу, о Херцеговини. Учествује на домаћим и међународним колонијама. Имала је преко четрдесет самосталних изложби.

Осим награда на изложбама аматера добитник је 2012. г. награде „Јухорски прстен“, колоније Својново 2012. Оснивач је и члан Ликовне групе АлБи-арт из Новог Сада. Држи бесплатну школу сликања на камену. Један је од организатора и учесник пројекта Кроз равницу у бојама, серије изложби слика по Војводини, под покровитељством Покрајинског секретаријата за образовање и културу.

Уз Гусларско Вече у склопу Херцеговачких Вечери – Гуслар Ђорђије

Ђорђије Ђоко Копривица је савремени српски гуслар из Црне Горе. Припада братству копривица црногорског племена Бањани. Има три сестре и шесторо браће а с гуслама је почео да се дружи у старости од 5 година. Обишао је Канаду, Аустралију и САД и Европу све захваљујући гуслама.
Био је три пута гост Херцеговачке вечери у Ванкуверу.

Народни гуслар Ђорђије је родом из Бањана у Старој Херцеговини. Добитник је видовданске писменице једног од највиших признања у области културе, коју додјељује Српска Краљевска Академија Научника и Уметника.

Ђорђије је гуслар који зна напамет више од 70.000 стихова! Он је такође и народни пјевач и неуморни сакупљач народног блага. Аутор је више књига које његују нашу културну баштину.

Уз Херцеговачке вечери о нашим гостима из Србије на Херцеговачкој вечери

Никола Цветковић победник престижног такмичења у Канади

Никола Цветковић, је успео да победи у конкуренцији најбољих светских музичара. Његов Trio art family је освојио светски трофеј на престижном такмичењу које се одржавало у Канади, половином новембра ове године. У категорији World music, Никола и његови сарадници су освојили прво место.

Конкуренција јесте била жестока, јер су међу учесницима били представници готово свих земаља, од Кине Пољске и Русије, до јединих представника са Балкана. Трио чине професори Факултета уметности у Нишу: Андрија Минчић – кларинет, Никола Пековић – хармоника и наш Никола Цветковић – клавир.
То је био и повод да узмемо изјаву од нашег суграђанина који за Алексинац.нет каже: “Такмичење се одржало на Универзитету у граду Викторија (Британска Колумбија) у периоду од 10. до 16. новембра. У питању је 68. светски трофеј акордеониста, а ми смо се такмичили у категорији World music. Дела која смо изводили су микстура више жанрова, укључујући класичну, традиционалну и џез музику. Било је учесника из Молдавије, Румуније, Русије, Кине, тако да је конкуренција била поприлично јака.

Наш импровизовани трио ”Аrt family”, који чине професори Факултета уметности у Нишу Никола Пековић – хармоника, Андрија Минчић – кларинет, и Никола Цветковић – клавир, наступио је у сведенијој варијанти, у саставу нас има иначе осморо.
Иначе, фронтална личност овог састава је Бојана Пековић, која је заједно са својим братом Николом победила у серијалу “Ја имам таленат” пре неколико година. Међутим, због проблема у процедури око добијања визе, морали смо да наступимо у оваквој скраћеној варијанти, без Бојане. Без обзира, успели смо нашом музиком да допремо до публике, и самог жирија, који су громогласним аплаузом и овацијама поздравили наш наступ, и тако осигурали победу.

Пар дана пре овог такмичења имали смо два концерта у Ванкуверу, тако да нам је то била добра припрема и загревање за наступ у Викторији. Мало је рећи да смо презадовољни, ускоро излази и наш концерт са Коларца који је био у мају ове године, тако да имамо у плану још наступа и концертних активности.”

Душан Остојић, преузето са сајта Алексиначке вести

Вијести припремили:
Весна и Саво Ковач и Љиљана Тољевић