Васкршња посланица Српске Православне Цркве

Српска Православна Црква својој духовној деци о Васкрсу 2018. године

ИРИНЕЈ

по милости Божјој Православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше Свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни васкршњи поздрав:

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Испуни се време вишенедељног Часног поста у коме смо на свакодневним богослужењима – покајањем, исповешћу и сузним молитвама – састрадавали са Господом нашим, пратили крстоваскрсни пут и благодарно клицали: „Слава дуготрпљењу Твоме, Господе!“ Проживљавали смо добровољна страдања, понижења, пљувања и крсну смрт, да бисмо данас, по неизмерној милости Божјој, дочекали Христово славно Васкрсење. Учествујући у овим догађајима, ми кроз њих и живимо, превазилазећи смрт и сваку жалост; јер као што без смрти нема Васкрсења, тако ни без подвига са надом и трпљењем нема утехе. Зато се поклањамо и благодаримо Господу Васкрслом из мртвих, јер је нас, верне Своје, удостојио да будемо причасници Његових чудесних дела, осећајући у нашој души нов живот који побеђује све невоље.

Радосно прослављајмо данашњи светли празник, драга наша децо духовна, јер његова благодат и светлост не долазе од Сунца, нити од анђелâ, већ од неприступне светлости којом се разгони тама и очи људске сагледавају сву лепоту и склад Божјег света. Само у тој светлости може се јасно сагледати смисао постојања човека и света у достојанству које им по Божјем назначењу припада. На овај дан се, заједно са богоносним оцима Цркве Христове, подсећамо и опомињемо да се узрок и циљ тварне егзистенције налази у Богу. Као сарадник Божји, човек је одговоран не само за себе и свој народ, него за све људе и за све народе, за свеукупну Божју творевину. То је свечовечанска философија којом наша вера живи и делује кроз векове, пројављујући оно што се данас модерно назива „еколошком свешћу“. Зато на данашњи Празник, који јесте оаза мира и радости, ми вршимо духовну смотру, наоружавајући се надом да бисмо уз помоћ свеоружја Божјег, које је у Цркви, издржали све тешкоће и сва искушења, црпећи снагу од Господа који нас храбри речима: „Не бојте се, Ја сам победио свет“ (Јн 16, 33). Васкрсење јесте највећа победа над злом, грехом и смрћу, која нас подсећа да и ми имамо могућност и обавезу да се успротивимо сваком духовном паду и свему што нас онемогућава у идењу за добром, да не очајавамо него да наду своју положимо на Господа, да бисмо добили Божју благодат и помоћ у свакој тешкоћи. Вера у Васкрслог Богочовека пројављује лековитост пред стихијом пораста депресивности у савременом свету, јер нам, по речима светог Теофана Затворника, дарује могућност да духовним очима „гледамо преко греха и патње“. Ако ли по слабости грешимо, свето Јеванђеље нам поручује: Устани ти који спаваш – у греху – устани и васкрсни из мртвих – покајањем – и обасјаће те Христос (ср. Еф 5, 14).

Како би све довео у првобитни склад и нама људима вратио радост од гледања лица Његова, Сâм Господ из превеликог милосрђа и љубави према нама узима на Себе чудесни подвиг – постаје Богочовек, родивши се од Духа Светога и Марије Дјеве ради нас људи и ради нашега спасења, и „би предан за грехе наше и устаде за оправдање наше“ (Рим 4, 25). Дакле, оправдање наше јесте обожење у Христу Исусу, а радост наша јесте вечна радост и нада Васкрсења, на коме се темељи Символ хришћанске вере, а које собом доноси највећи дар: победу живота над смрћу. Очовечење као почетак домостроја спасења рода људског у Васкрсењу остварује коначно испуњење спасоносног дела које Православна Црква сваке недеље непрекидно прославља. Тако годишњи круг у коме постојимо, по златокрилим речима светог Владике Николаја, није „само једна читуља мртвих“, већ увек отворени динамизам живота који иде у сусрет Христу Који долази. Зато, ко је Христов и назива се хришћанином ослобођен је смрти, јер нас Сâм Господ у то уверава: „Ја сам васкрсење и живот; ко верује у Мене, ако и умре, живеће“ (Јн 11, 25). Овим речима Он нам даје наду на истински живот који је радост наше вере; из њих разумемо да је Његово Васкрсење – наше васкрсење, јер Христос смрћу смрт уништи, дарујући нама живот вечни.

Тај блажени живот, живот са свима светима, почиње већ овде на земљи. За свакога ко душу своју испуни вечном речју Божјом и опрости свима за све, радост и мир почињу овде, у овом животу. Нема човека данас, био он верник или неверник, који не би желео бар за тренутак да учествује у истинској радости. Али, мира и радости ниоткуда. Свуда безизлаз, душа опатуљена у личним тежњама и жељама које происходе из самољубља и саможивости, што доводи до духовне смрти која има за последицу бесциљност и немарност за вечно спасење.

Сведоци смо свеопштег отуђења и раздора, најпре у самој породици, где је заједница међу супружницима све нестабилнија, а међусобно непоштовање родитељâ оставља неизбрисиву рану на дечјим душама. Не можемо тражити своја права угрожавајући туђа. Заборављамо да је неопходно поштовати себе и светињу свога тела које је храм Духа Светога (Кор 6, 19), како бисмо могли наћи праву меру свега пролазног, поштовати ближњег, његову слободу, светињу општег и заједничког добра, као и личних потреба.

Стога, децо наша духовна, поштујте и чувајте светињу брака, јер је она темељ здраве и неразориве породице. Чувајте у љубави тајну живота коју је осветио Сâм Бог. Искрена верност и узајамно праштање нека красе сваку нашу породицу која је домаћа Црква. Чедоморство, највећи злочин овога века, нажалост, присутно је и у нашем народу: према статистичким подацима, сваке године у Србији нестаје читав један град. У светлости Христовог Васкрсења свако зачеће, рођење и свако људско биће јесу дар Божји који има вечни смисао и рађа се за вечност. Износећи пред вас, драга браћо и сестре, искушења читавог човечанства, у очинској љубави молимо вас да се здраво и одговорно владате, искупљујући трезвено и у миру време свога живота „јер су дани зли“ (Еф 5, 16). Помолимо се Господу да завлада мир свуда одакле је протеран, на првом месту у нашим срцима и нашим домовима, али и у целом многострадалном свету!

Ми хришћани не презиремо овај свет и људе. Ми чврсто ходамо на земљи, очију подигнутих ка небу. Поштујући сва људска достигнућа, желимо да се све освети благодаћу и силом Божјом, јер нам Господ поручује: „Ви сте светлост свету“ (Мт 5, 14). Радујте се пасхалном радошћу, јер Господ жели „да радост наша буде потпуна“ (1. Јн 1, 4). Сигурна је победа са Христом која се постиже благодаћу и нашим трудом да одржимо заповести Божје. Када се човек роди водом и Духом, тада почиње његово васкрсење, које је централна тачка вечнобитија, у коју се сабирају сви елементи помоћу којих долазимо до себепознања и богопознања. Познање Истине, стварне Истине, јесте вера у Васкрсење и радост Васкрсења.

У светлим данима наше радости, ми не заборављамо људски бол, патње и страдања. Не заборављамо ни болесне, старе и изнемогле, оне у сиромаштву, избеглиштву и беди, прогнане и изгнане са својих огњишта. Са вером и надом молимо се да Бог обрише сваку сузу са лица њихових (в. Отк 7, 17). Непрестано састрадавамо са свештенством и монаштвом, са нашим верним народом и децом Косова и Метохије, који су наша савест и без којих је српска духовна свест слаба и ништавна. Окрепљени вашом снагом и одлучношћу, непрестано приносимо коленопреклоне молитве да истрајете и да нам свима Косовски Завет буде мост између небеске и земаљске Србије. Ми не смемо због неправде клонути, не смемо се уплашити, већ се определити за Царство небеско са светим кнезом Лазаром, који је принео жртву као и ви што данас приносите.

Неправда и злоупотреба добара овога света није мимоишла наш многострадални, али никада погажени и понижени народ који, милошћу Божјом, прославља догодине осам векова самосталности Цркве и државе. То нам даје поуздање и потврду да смо ми народ вођен светима – светим Симеоном, Светим Савом и светим краљем Стефаном Првовенчаним – који за свагда српски народ утемељише на крајеугаоном камену, Васкрслом Христу.

Обраћамо се свим нашим синовима и кћерима, духовној деци наше Цркве, која живе на свим континентима, са којима смо молитвено сједињени, да се са нама радују Васкрсењу Христовом, које нас позива да у љубави и слози, једни са другима, чувамо „јединство духа свезом мира“ (Еф 4, 3).

Желећи вам свако истинско добро, опростивши једни другима, призивамо благодат, мир и силу Васкрслога Христа, да бисмо могли једним устима и једним срцем да кличемо радосно:

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Дано у Патријаршији српској у Београду, о Васкрсу 2018. године.

Ваши молитвеници пред Васкрслим Христом:

Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и
Патријарх српски ИРИНЕЈ

Митрополит црногорско-приморски АМФИЛОХИЈЕ
Митрополит загребачко-љубљански ПОРФИРИЈЕ
Митрополит дабробосански ХРИЗОСТОМ
Епископ шабачки ЛАВРЕНТИЈЕ
Епископ сремски ВАСИЛИЈЕ
Епископ бањалучки ЈЕФРЕМ
Епископ будимски ЛУКИЈАН
Епископ банатски НИКАНОР
Епископ новограчаничко-средњезападноамерички ЛОНГИН
Епископ канадски МИТРОФАН
Епископ бачки ИРИНЕЈ
Епископ британско-скандинавски ДОСИТЕЈ
Епископ западноевропски ЛУКА
Епископ жички ЈУСТИН
Епископ врањски ПАХОМИЈЕ
Епископ шумадијски ЈОВАН
Епископ браничевски ИГЊАТИЈЕ
Епископ зворничко-тузлански ФОТИЈЕ
Епископ милешевски АТАНАСИЈЕ
Епископ будимљанско-никшићки ЈОАНИКИЈЕ
Епископ захумско-херцеговачки ГРИГОРИЈЕ
Епископ ваљевски МИЛУТИН
Епископ рашко-призренски ТЕОДОСИЈЕ
Епископ западноамерички МАКСИМ
Епископ горњокарловачки ГЕРАСИМ
Епископ источноамерички ИРИНЕЈ
Епископ крушевачки ДАВИД
Епископ славонски ЈОВАН
Епископ аустријско-швајцарски АНДРЕЈ
Епископ бихаћко-петровачки СЕРГИЈЕ
Епископ тимочки ИЛАРИОН
Епископ нишки АРСЕНИЈЕ
Епископ Митрополије аустралијско-новозеландске СИЛУАН
Епископ далматински НИКОДИМ
Викарни Епископ моравички АНТОНИЈЕ
Викарни Епископ диоклијски КИРИЛО

ОХРИДСКА АРХИЕПИСКОПИЈА:

Архиепископ охридски и Митрополит скопски ЈОВАН
Епископ полошко-кумановски ЈОАКИМ
Епископ брегалнички МАРКО
Викарни Епископ стобијски ДАВИД

Patriarchal Pascha Encyclical 2018

 

The Serbian Orthodox Church to her spiritual children at Pascha, 2018

 

+IRINEJ

By the Grace of God

Orthodox Archbishop of Pec, Metropolitan of Belgrade Karlovci and Serbian Patriarch, with all the Hierarchs of the Serbian Orthodox Church to all the clergy, monastics, and all the sons and daughters of our Holy Church: grace, mercy and peace from God the Father, and our Lord Jesus Christ, and the Holy Spirit, with the joyous Paschal greeting:

Christ is Risen!

We have completed the time of the Great and Holy Lent, during which in daily services with repentance, confession and tearful prayers we co-suffered with our Lord, accompanied Him on  the way of the Cross leading to the Resurrection, and chanted gratefully: “Glory to thy long- suffering, O Lord!” We have lived through His voluntary suffering, humiliation, spitting and death on the Cross so that we may today, by God’s immeasurable mercy, welcome Christ’s glorious Resurrection. By participating in these events we live through them, overcoming death and every sadness; for just as without death there is no Resurrection, so likewise without spiritual struggle carried out in hope and long-suffering there is no consolation. That is why we worship and give thanks to the Lord risen from the dead, because He has made us, His faithful people, worthy to be communicants of his miraculous works, feeling in our souls the new life that conquers all tribulations.

Let us celebrate today’s bright Feast Day with joy, our dear spiritual children, for its grace and light come not from the Sun, nor from angels, but rather they come from the Unapproachable Light which dispels the darkness, and the eyes of the people see all the beauty and harmony of God’s world. Only in this Light can we clearly see the meaning of the existence of mankind and of the world in honor, which belongs to them as God has ordained. On this day we are reminded and counseled together with our God-bearing fathers of Christ’s Church that the cause and goal of creation is God. Each of us, as God’s co-worker, is responsible not only for ourself and our people, but for all people and all nations, for all of God’s creation. This is the universal human philosophy by which our faith has lived and worked through the ages, demonstrating what today is now called “ecological consciousness.” Therefore, on today’s Feast Day, which is an oasis of peace and joy, we are doing a spiritual review, arming ourselves with hope so that, with the help of God’s full arsenal that is found in the Church, we may endure all tribulations and all temptations, drawing strength from the Lord Who encourages us with these words: “But be of good cheer, I have overcome the world.” (John 16:33) The Resurrection is the greatest victory over evil, sin and death, which reminds us that we have the possibility and duty to stand up against every spiritual fall and against everything that prevents us from walking towards the good. Let us not despair, but rather let us hope in the Lord, so that we may receive God’s grace and help in every struggle. Faith in the Resurrected God-Man reveals the cure for the increasing depression found in the modern world. According to the words of St. Theophan the Recluse, it gives us the possibility to “see over sin and suffering” with our spiritual eyes. If we sin according to our weaknesses, the Holy Gospel tells us: Arise, O you who sleeps – in sin – arise and resurrect from the dead – with repentance – and Christ will enlighten you. (cf. Ephesians 5:14)

The Lord Himself out of His exceedingly great mercy and love towards us takes upon Himself a wondrous ascetic feat – He becomes the God-Man, born of the Holy Spirit and the Virgin Mary for us and for our salvation, so that He might be “delivered up because of our offenses, and raised for our justification” (Romans 4:25), to return everything to its original harmony and to return to us the joy of gazing upon His face.  So then our justification is our deification in Christ Jesus, and our joy is the eternal joy and hope of the Resurrection, upon which is established the Christian creed of faith, which brings with itself the greatest gift: the victory of life over death. The Incarnation, as the beginning of the economy of the salvation of mankind in the Resurrection, accomplishes the final fulfillment of the saving work which is constantly celebrated by the Orthodox Church every Sunday. According to the golden-winged words of the Saintly Bishop Nikolai, this annual cycle in which we live is not “only a listing of the dead”, but rather it is always the open dynamism of life, which goes to meet Christ Who is coming. This is why he who belongs to Christ and calls himself a Christian is freed from death, for the Lord Himself assures us of this: “I am the resurrection and the life. Whoever believes in Me, though he may die, yet he shall live.” (John 11:25) With these words He gives us hope for the true life which is the joy of our faith. From them we understand that His Resurrection is our resurrection, for Christ by his death destroys death, giving us eternal life.

This blessed life, life with all the saints, begins here and now on earth. Joy and peace begin here in this life for everyone who fills his or her soul with the eternal word of God and forgives everyone for everything. There is no one today, believing or non-believing, who would not want to participate in true joy, at least for even a moment. But peace and joy are to be found nowhere. All around is hopelessness, the soul is drenched with personal desires and wishes stemming from self-love and selfish living, leading to spiritual death and its consequences, aimlessness and negligence of eternal salvation.

We are witnesses of a general alienation and destruction, foremost in families, where community between spouses is increasingly destabilized, and the mutual disrespect between parents leaves an indelible wound on the souls of the children. We cannot seek our rights by violating the rights of others. We have forgotten that it is necessary to respect oneself and the holiness of one’s own body, which is the temple of the Holy Spirit (cf. Corinthians 6:19), so that we may come to the true measure of everything transient, respect our neighbor and his freedom,  the holiness of all and the common good, as well as one’s personal needs.

Therefore, our spiritual children, respect and safeguard the holiness of marriage, for it is the foundation of a healthy and unbreakable family. In love guard the mystery of life sanctified by God Himself. May true faithfulness and mutual forgiveness adorn our every family, which is a domestic Church. Abortion, the greatest crime of our century, unfortunately, is present even among our people, for according to the statistics, the population in Serbia declines every year equivalent to that of a small town. Every conception, birth, and every human being in the light of Christ’s Resurrection is a gift from God which has eternal meaning and is born for eternity. Setting before you, dear brothers and sisters, these temptations of all mankind, we, with paternal love ask you to conduct yourselves in a sound and responsible way, redeeming soberly and in peace the time of your lives “because the days are evil.” (Ephesians 5:11) Let us pray to the Lord that peace may reign in places where it has been banished, firstly, in our hearts and our homes, but also in the entire suffering world!

We Christians do not hate this world and its people. We firmly walk upon this earth with our eyes raised towards heaven. Respecting all human accomplishments, we want all to be sanctified with God’s grace and power, for the Lord tells us: “You are the light of the world.” (Matthew 5:14) Rejoice with the Paschal joy, for the Lord wishes “that your joy may be full.” (I John 1:4) Victory with Christ, accomplished through grace and our efforts to follow God’s commandments, is certain. It is when a person is born of water and the Spirit that his resurrection begins. This is the central point of eternal existence, which gathers together all the elements by which we arrive at knowledge of self and knowledge of God. Knowing Truth, real Truth, is faith in the Resurrection and the joy of the Resurrection.

In these bright days of our joy, we do not forget human pain, sorrow and suffering. We do not forget the sick, old and infirm, those in poverty, in exile and in misery, persecuted and expelled from their homesteads.  We pray with faith and hope that God will erase every tear from their faces. (cf. Revelation 7:17) We incessantly co-suffer with our clergy and monastics, faithful people and children in Kosovo and Metohija, who are our conscience and without whom Serbian spiritual conscience would be weak and void. Encouraged by your strength and decisiveness, we always offer prayers on our knees that you may endure and that the Kosovo Oath will become a bridge between heavenly and earthly Serbia. We dare not, because of injustice, give in nor take fright, but instead we choose the Heavenly Kingdom along with the Holy Tsar Lazar, who offered a sacrifice just as you offer it today.

Injustice and misuse of the goods of this world did not bypass our greatly suffering but never crushed and humiliated people who, by the grace of God, will next year celebrate eight hundred years of autocephaly of the Church and state. This gives us self-confidence and confirmation that we are a people led by saints: Saint Simeon, Saint Sava and Saint King Stefan the first-crowned. They have forever planted the Serbian people on the corner-stone of the foundation, on the Resurrected Christ Himself.

We call upon all our sons and daughters, the spiritual children of our Church, who live on all continents, with whom we are united in prayer, to rejoice together in Christ’s Resurrection. This resurrection calls upon us to “keep the unity of the Spirit in the bond of peace.” (Ephesians 4:3)

Wishing you every true good, forgiving one another, we invoke the grace, peace and power of the Resurrected Christ, so that we may with one mouth and one heart joyfully exclaim:

Christ is Risen!

Given at the Serbian Patriarchate in Belgrade on Pascha 2018.
 

Your intercessors before the Resurrected Christ:

Archbishop of Pec,
Metropolitan of Belgrade-Karlovci and
Serbian Patriarch IRINEJ

Metropolitan of Montenegro and the Coastlands AMPHILOHIJE

Metropolitan of Zagreb and Ljubljana PORFIRIJE
Metropolitan of Dabro-Bosna CHRYSOSTOM
Bishop of Sabac LAVRENTIJE
Bishop of Srem VASILIJE                                                                                                  
Bishop of Banja Luka JEFREM
Bishop of Budim LUKIJAN
Bishop of Banat NIKANOR
Bishop of New Gracanica-Midwestern America LONGIN
Bishop of Canada MITROPHAN
Bishop of Backa IRINEJ
Bishop of Great Britain and Scandinavia DOSITEJ
Bishop of Western Europe LUKA
Bishop of Zicha JUSTIN
Bishop of Vranje PAHOMIJE
Bishop of Sumadija JOVAN
Bishop of Branicevo IGNATIJE
Bishop of Zvornik-Tuzla FOTIJE
Bishop of Mileseva ATANASIJE
Bishop of Budimlje and Niksic JOANIKIJE
Bishop of Zahumlje and Hercegovina GRIGORIJE
Bishop of Valjevo MILUTIN
Bishop of Ras and Prizren TEODOSIJE
Bishop of Western America MAXIM
Bishop of Gornji Karlovac GERASIM
Bishop of Eastern America IRINEJ
Bishop of Krusevac DAVID
Bishop of Slavonia JOVAN
Bishop of Austria and Switzerland ANDREJ
Bishop of Bihac-Petrovac SERGIJE
Bishop of Timok ILARION
Bishop of Nis ARSENIJE
Bishop of Australia and New Zealand Metropolitanate SILUAN
Bishop of Dalmatia NIKODIM

Vicar Bishop of Moravica ANTONIJE
Vicar Bishop of Diokleia KIRIL

THE ORTHODOX ARCHDIOCESE OF OCHRID:
Archbishop of Ochrid and Metropolitan of Skoplje JOVAN
Bishop of Polog and Kumanovo JOAKIM
Bishop of Bregalnica MARKO

Vicar Bishop of Stobi DAVID

Ц.Ш.О. Св. Архангела Михаила. © 2018. Frontier Theme