Први Срби у Британску Колумбију долазе током деветнаестог века, и по речима Питера Џулијана једни су од утемељивача Британске колумбије, која је такође настала као провинција током истог века. Почињу нови живот са много тешкоћа и неизвесности. Махом досељени из разних крајева Лике, Херцеговине и Црне Горе, многи су налазили послове по разбацаним местима Британске Колумбије. Многима је била жеља да овде проведу само неколико година, да зараде који долар како би по повратку у старе крајеве могли да купе више земље, стоке, или направе неку малу кућицу и обезбеде своје породице. Но већина их је овде створила породице и никада се није вратила у стари крај.

После Првог светског рата, настанком краљевине Срба Хрвата и Словенаца, већину досељеника су чинили рибари из Далмације. Имали су своје бродове па су многи досељени Срби нашли посао код њих. Из године у годину Срби и Хрвати су били све ближи славећи заједно и један и други Божић, обе Нове године... Њихова деца су одрастала заједно, међусобно женила и удавала, стварала своје породице. Из таквог пријатељства и поштовања једних према другима дошло је и до куповине заједничке зграде на Хејтингс улици. Ту су се састајале и дружиле целе фамилије. Назвали су је "Јединство". Биле су то касне тридесете године. "Јединство" је било омиљено састајалиште све до почетка Другог светског рата, када се тадашња заједница распала. Међусобно се поштујући Срби и Хрвати су се договорили да зграду продају и новац поделе. Срби, у жељи да поново створе свој кутак, купују ново земљиште у Хејтингс улици. Ратни вихор, који је тада харао Европом одложио је изградњу зграде за боље дане. У то време је била важнија помоћ пријатељима и фамилији у старом крају.

По завршетку Другог светског рата удруженим снагама Срби из Ванкувера и Сијетла започињу изградњу свог првог дома. Завршен је и отворен 1947. године. Назван је "Плави Дунав". Лепа зграда, како неки стари са поносом кажу - лепотица у том делу града, брзо је постала омиљено место за окупљање. У то време су се састајали сваке суботе и празника. Време је брзо пролазило уз причу и песме из старог краја. Било је уобичајено да на бину изађе једна група из Лике, отпева омиљене песме, затим је замени група из Херцеговине са својим песмама, па из Црне Горе... Тако се певало до касно у ноћ.

Од 1947. године српска колонија је расла из дана у дан, посебно доласком многих политичких емиграната. Све више се осећала потреба за проповедањем Православне вере, Тако у Српском Дому "Плави Дунав" долаз до оснивања Црквено школске општина "Свети Архангел Михаило". 4 јануара 1953. године. На оснивачкој скупштини присуствовало је 45 чланова а за првог председника изабран је Стево Коњевић.

Ускоро по оснивању црквене општине, у горњим просторијама српског дома урађена је капела посвећена Св. Арх. Михаилу коју је осветио Епископ Дионисије 10 јуна 1955 године.

Зграда српског дома је продана априла 2004. а новац је утрошен на довршетак радова нове цркве Св. Арх. Михаила у Брнаби-у. Сви задужбинари и приложници овога дома су задужбинари и приложници новога храма.

Благослов од надлежног Епископс Господина Лингина, за изградњу новога храма, добијен је 14 фебруара а грађевинска дозвола од градских власти добијена је 28 фебруара 2002. године

Изградња новог храма Св. Арх. Михаила у Брнаби-у почела је свечано у понедјељак 4 марта 2002 године. Молитвословље за срећан и Богом благословен почетак изградње новог храма служили су сви српски свештеници из Британске Колумбије, Протојереји Љубомир Радуловић, Сава Арсенијевић, Мирослав Дејанов и јереј Десимир Видовић. Почетак физичких радова отпочео је симболичним ископавањем земље. Као посебну част, овај чин су обавили Никола Илић - Председник ЦШО, Миладин Гордић - Предсдник ГО, и Даг Драмонд - градоначелник Брнаби-а.

На Лазареву суботу, 27 априла 2002. године
Његово Преосвештенство Господин Лонгин осветио је темељ. Уз саслужење: протојереја Љубомира Радуловић, Протојереја Мирослава Дејанов, Протојереја Саве Арсенијевић, јереја Џона Каукакис, јереја Десимира Видовић и ђакона Милана Пајић.. У темељ, заједно са каменом темељцем, уграђена су и четири камена који су донесени из Српских земаља: Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине и Далмације.

У августу 2003. изливени су крстови за цркву и звоник. Крстове је даровао цркви Горан Ђашић. Крстови су освећени у недељу 31 августа и мали крст је истог дана постављен на звоник, док је велики крст свечано постављен на куполу храма 6 јуна 2004. Крстове је осветио птотојереј Ставрофор Марко Тодоровић уз саслужење протојереја Љубомира Радуловић и јереја Десимира Видовић. Кум за мањи крст био је Никола Кос а за велики крст кум је био Војо Богдановић из Келоне.

У суботу, 5. марта, 2005 уз присуство многих вјерних ујутро је освећена новоизграђена црква, а потом се служила прва Света Архијерејска Литургија. Началствовао је Његово Високопреосвештенство Амфилохије – Митриполит црногорско-приморски и Његово Преосвештенство Господин Лонгин – надлежни Епископ. Саслуживали су протојереј ставрофор Будимир Анђелић /Флорида/, протојереј Мирослав Дејанов /Ванкувер/, протојереј Милован Средојевић /Кичинер/, протојереј Михаил Фоурик /Православна Америчка Црква/, протојереј Јохана Ајоуб /Америчка православна црква/, протојереј Војин Павловић, јереј Николај Кондратјев /Грчка православна црква/ и јереј Десимир Видовић надлежни парох цркве Св. Арханђел Михаило.

Послије Свете Архијерејске Литургије освећено је Духовно-културно средиште а учествовали су Његово Високореосвештенство Амфилохије, протојереј Милован Средојевић и јереј Десимир Видовић.

Црквено-школска општина Св. Арх. Михаила је колијевка многих српских организација које делају за добробит овдашње српске заједнице. Посебно су се истакли својим доприносом КСС Косовка Девојка, Српска Народна Одбрана, фолклорна група Млада Србадија и фудбалски клуб Бели Орлови.

Најстарија српско удружење у Британској Колумбији је Српски Народни Савез који је основан 1929 године.

Најстарије српско удружење у Британској Колумбији, које и сада егзистира, je Коло Српских Сестара ``Косовка Девојка``основано 24 фебруара 1944. године у Ванкуверу.

Српска Народна Одбрана је основана 1944 године.

Прво српско црквено певачко друштво у Ванкуверу ``Обилић`` основано је 19. октобра 1964. године при храму св. Арханђела Михаила. Временом је престало са радом да би било обновљено 2002 године. Први диригент обновљеног црквеног хора је Јована Ивановић.

Крајем 60-тих година 20 века у Ванкуверу, основан је фудбалски клуб ``Босна`` којег су 1974. године откупили Срби и основали фудбалски клуб ,,Бели Орлови``.

Фолклорна група ``Млада Србадија`` основана октобра 1972.

Новине ,,Српске Земље'' основане су марта 2000 године.

Српска Библиотека је основана 2007

Стево Коњевић 1953.

Мирко Томић 1954/58.

Божо Шешлија 1959/60.

Мирко Томић 1961/73.

Саво Лазаријан 1974.

Видак Чапин 1975/77.

Лазар Михаљевић 1978.

Видак Чапин 1979.

Момир Гавриловић 1980.

Видак Чапин 1981.

Раде Јахура 1982.

Томо Стјеља 1983.

Тодор Самарџић 1984.

Никола Бабић 1985.

Никола Арнаут 1986.

Гојко Лисичић 1987/88.

Никола Рончевић 1988/92.

Миодраг Гордић 1992.

Раде Продановић1993/94.

Милан Билић 1995.

Бранко Михић 1996.

Раде Продановић 1997.

Никола Илић 1997.

Никола Станисављевић 1998.

Миладин Гордић 1999/02.

Никола Илић 2002.

Миладин Гордић 2003/4.

Горан Станисављевић 2005

Никола Ђурић 2006

Миодраг Гордић 2007

Мирослав Савић 2008

СВЕШТЕНИЦИ

ВАНКУВЕРСКЕ ПАРОХИЈЕ