Венчање

ЗА ПРЕДБРАЧНИ ИСПИТ ПОТРЕБНО ЈЕ ПРИПРЕМИТИ:

1. КРШТЕНИЦЕ ЗА: МЛАДОЖЕЊУ, МЛАДУ И КУМОВЕ
2. ПОТВРДУ О СЛОБОДНОМ БРАЧНОМ СТАЊУ

ЗА ВЕНЧАЊЕ ПОТРЕБНО ЈЕ ПРИПРЕМИТИ:

1. 2 БУРМЕ
2. ПЛАТНО-БЕЛЕ БОЈЕ
3. 2 СВЕЋЕ

ВРЕМЕ ВЕНЧАЊА

Црквена заповест хришћанима забрањује преављене свадбе уз пост.
Јер, због свадбене гозбе, која је редовно мрсна, прави се јавна саблазан и грех.

Такође, венчање и свадба се не врше:
– у среду и петак,
– на Крстовдан 18. јаноара,
– Усековање 11. септембра и
– Крстовдан 27. септембра.

Венчање се не врши на Васкрс, нити светле седмисе, јер тада су свечани дани који су посвећени славном Христовом васкерсењу, и никакво друго славље није примерено тим данима.

МЕСТО ВЕНЧАЊА

Место венчањ је искључиво храм.

Али по одробрењу епископа, а на предлог надлежног свештеника, може се, у нужди, (због болести младе или младожење) извршити и у дому једног од њих.

За разлику од крштења, где се може кршртавати по неколико деце од једанпут, венчавати се могу само једни младенци.

БРАЧНЕ СМЕТЊЕ

– разлика вере,
– малолетност,
– крвно или духовно сродство,
– постојећи брак

СВЕТА ТАЈНА ВЕНЧАЊА

За овај радосни и свечани дагађај у животу православних хришћана, везано је мноштво народних обичаја. Наравно, суштина Свете тајне брака, није у свадбеном весељу, већ прије свега, у једном озбиљном приступу светињи брачне заједнице, која је темељ и основа породице, а тиме, и цркве и државе.

Овде су важна два момента: предбрачни испит и вјенчање у цркви.

Предбрачни Испит

Двоје пунољетних, мушко и женско, који испуњавају све остале услове које црква прописује за склапање црквеног брака, најприје обављају предбрачни испит. Сама ријеч каже, шта је предбрачни испит. То је поступак, где црква ипитује дали двоје кандидата за брак, испуњавају све услове које прописују црквени канони за склапање брака.

Венчање

Обручење

Младенци, кумови и сви сватови са потпуном озбиљношћу у тишини и пристољносћу, каква доликује дому Божијем улазе у храм. Младенци праћени кумом и старим сватом одлазе право пред двери на олтару. Ту се врши обручење. Бурме и сам чин обручења и сам чин обручења симболизују верност. Младенци тада, на своју руку, четврти прст десне шаке, стављају бурму и не скидају је до краја живота. Она их подсећа на завет верности који су дали у цркви пред Богом и свештеником.

Св. тајна венчања

После обручања, младенци и кумови одлазе у централни део храма и ту се врши света тајна венчања. На венчању се белим платном младенцима вежу десне руке, у знак вечите животне везаности, слоге и верноси, узајамног помагања и љубави. (Платно се обично после тога чува као успомена). Младенцима се на вечању стављају венци на главу. Отуда и назив венчање. Венци симболизују целомудрени живот младенаца до венчања, и благослов цркве за њихов зајдички живот у славу Бога и својих ближњих.

Вино које се даје младенцима на венчању симболизује догађај у Кани Галилејској, када је Христос са својом Мајком, Пресветом Богородицом и својим ученицима био на свадби и претворио воду у вино.

Трократни опход око стола на коме стоји крст и остало што је потребно за венчање, симболише вечну везу супружника, јер круг значи вечно трајање, а трократно обилажење је у славу Свете Тројице, Оца и Сина и Светога Духа.

Брак који није склопљен на начин прописан црквом, за цркву није брак.Зато, деца из нецрквених бракова за цркву су ванбрачна.

Неки епископи и свештеници ускраћују причешће супружницима који живе невенчано. Зато је добро да се данас, када је то слободно и могуће, сви они који се, из ма којих разлога до сад нису венчали, учине то, и тако себе уведу у списак правих и доследних православаца и хришћана.

СВЕТА ТАЈНА БРАКА

Као и све ослтале Свете тајне, Свету тајну брака у нашој Цркви установијо је и освештао Господ Исус Христос својим присуством на свадби у Кани Галилејској када је, силом свога Божанства, и прво чудо учинио – претворио воду у вино(Јн.2 глава), а фарисејима који су га кушали питањем: ”Може ли човек отпустити жену своју за сваку кривицу?” – одговорио:

”Зар нисте читали да је Онај кој је у почетку створио човека и жену створио?… Зато оставиће човек оца својега и матер и прилепиће се жени својој, и биће двоје једно тело. Тако нису више двоје, него једно тело; а што је Бог саставио човек да не раставља”(Мт. 19,3-7). Тако брак као установа Божанска, води порекло још од првих људи (Адама и Еве) у рају, које је Бог створио, благословио и рекао им: ”Рађајте се и множите се и напуните земљу и владајте њоме…”(Пост 1,28).

У Цркви нашој новозаветној, брак прераста у Свету Тајну царства Божијег, која човека води у вечну радост и у вечну љубав духовну и склапа се не само за овај привремени живот но за сву вечност. У њој младенци, благодаћу Божијом која се на њих излива као безгранична љубав, расту као чудесно и свето здање духовно сједињено једном мишљу, једном вољом, једним осећањем у нераскидиво супружанско јединство, коме је циљ продужења рода људског и прослављање Бога. Тако су у светињи брака муж и жена једно и стоје изнад сродства, док и кћери према родитељима стоје у првом степену сродства, а унуци у другом.

Истина је, дакле, жива: брак је светиња и најстарија установа у човечанству. Њоме се указује на небеску љубав између Христа и Цркве. Она је камен темељац човечаства. Отуда: какав брак таква породица; каква породица таква и држава; каква држава такво и човечанство.

Зато наша Света Црква не престаје да позива своју децу да брачну заједницу освештавају у Цркви где супружници постају једно духовно јединсто и учи их да светињу брака чувају као зеницу ока свога, развод брака дозвољава само у крајњем случају, због доказаног браколомства-због прељубе.

Ц.Ш.О. Св. Архангела Михаила. © 2017. Frontier Theme