Крштење

Крштење

ЗА КРШТЕЊЕ ПОТРЕБНО ЈЕ ПРИПРЕМИТИ:

1. КРШТЕНИЦУ ЗА КУМА
2. СВЕЋУ
3. БЕЛИ ПЕШКИР

Вода којом ће се дете крстити може се мало подгрејати, нарочито у хладним данима. После крштења, преосталом освећеном водом окупа се дете. Косица коју свештеник постриже при крштењу, ставља се у восак, па се чува у кући као успомена на овај велики догађај у животу детета.

О свему осталом у вези крштења православних хришћана, што није овде поменуто, потребно је саветовати се са надлежним свештеником.

ЗДРАВИЦА НА КРШТЕЊУ

Срећно крштење на срећну мјесту, дао нам Бог добру срећу. Чедо крштено, Богом благословено, светим миром помазано, светим духом обдарено. Даровао му Господ Бог добро здравље, сретан и дуг вијек. Да га срећа и напредак увијек прате, да буде дика и понос својих родитеља и да се сви са њиме поносимо.
Здрав си куме, за твога срећног кумства, кумство ти било срећно и честито а кумче здраво и весело. Овдје се увијек крштавало и било напретка и добре среће, да Бог да, а твоје кумство у овоме дому се понављало мушким крштењима. Здрав си куме, а помози Боже, да пијемо да се веселимо, Бог нас мио увијек веселио.

СВЕТА ТАЈНА КРШТЕЊА

Наш однос са Богом није чисто (интелектуална) ствар, ми можемо познати Бога свесно чак и пре него што проговоримо. Наша Црква стога крштава и причешћује децу. Покекад се људи налазе под утицајем идеје да децу не треба крштавати већ им допустити да одрасту и сами изаберу свој пут. То би било као када бисмо да је боље не хранити дете и чекати да довољно порасте како би само одлучивало о свом јеловнику. Или када бисмо рекли да је боље не разговарати са дететом, како би оно могло да изаберејезик којим ће говорити. Морамо да схватимо да нам Крштење даје духовну слободу – оно нам нашу слободу не одузима.

Родитељи треба да својој деци одаберу такве кумове који схватају да је њихова превасходна одговорност да брину о духовном узрастању детета.

Благодат крштења се никада не може одузети; она може бити запретана под грехом, може и не узрасти у нама услед нашег немара, али је она неотуђива од кас. Деца која су примила у себе семе крштења имају веће изгледе да се обрате (или врате) Богу као одрасли, чак и ако нису била васпитавана као хришћани.

За децу је важно да осете и виде да су њихови родитељи једномислени. Ово nрактично значи да, уколико између мајке и оца дође до неслагања, оно теба да се колико год је могуће, реши у миру. Они не треба да се свађају, посебно не пред децом, или да противрече једно другом, изузев на благ начин. Уколико их деца виде да се свађају или да се у нечему не слажу, морају такође видети и да су ce пoмирили.

Деца осећају, чак без речи, напетост између својих родитеља и пате због тога. Немогуће је очекивати савршено једномислије између двоје људи о свему. Међутим, разлике између родитеља не би смеле бити такве да их међусобно подвајају. Деца не би требало никада да буду приморана да играју посредника између својих родитеља. Једномислије међу родитељима је кључно за дечју сигурност, а и као пример за њихов сопствени брак касније.

Крштење је Света тајна којом човек постаје хришћанин и члан цркве. Само крштен човек има право на све остале тајне и обреде у црвки. Бројни су обичаји везани за ову Свету тајну, а ми ћемо изнети оно, што је верски потребно и исправно, и што је важно за цркву, почев од самог рођења детета. По правилу цркве, трабало би да свештеник чита молитву породиљи први дан када роди дете, затим осмог дана после рођења, када се детету даје име, и када постаје оглшени, и четрдесетог дана, када се врши оцрковљење детета (уношење у цркву).

Крштење

Чим дете мало ојача, после четрдесет дана, може се извршити крштење. Црква препоручује да се крштење обави што пре, прво ради напретка детета а затим и уколико би се десио несрећан случај, да дете умре некрштено, над њим се не може извршити опело. Крштење се врши у храму а може и у дому родитеља.

Кум

Поред свештеника који крштава, важан чинилац и личност на крштењу јесте кум. Кум често даје име детету. Неко, избор имена оставља куму на вољу, док неки родитељи кажу жељено име. Новокрштени може добити календарско име тј. да се детету да име Светитеља који падне на дан када се дете родило. Тада се каже да је дете само себи одредило име. Такође, веома често дају се имена предаака – по оцу, деди, мајци, баки, итд. Кум је сведок крштеља и духовни отац детета које се крштава.

Кум мора бити:

– Православне вере
– Крштен
– Чистог и моралног живота
– Мора бити пунолетан, дакле, телесно и духовно зрела особа, и да је физички способан да учествује у светој тајни крштења.
(могу кумовати: женске особе од 13 година па на више а мушке од 15 па на више).

Кум не може бити: Иноверац, расколник, јеретик, малолетници, монах, родитељи својој деци, слабоумни.

Кум се на крштењу у име детета одриче сатане, и сједињује са Христом, чита, односно исповеда, символ православне вере у име кумчета. Зато је његова дужност да у даљем животу, брине о верском васпитњу скога кумчета. У нашем народу је институција кумства врло важна. Народ не каже узалуд ” Бог на небу, кум на земљи”.

Крштавање одраслих

Из познатих разлога,у последњих неколико деценија, остало је доста некрштених особа у нашем народу. Данас, срећом, многи се поново интересују за своју веру и цркву и желе да се крсте. Шта је важно када је у питању крштење одраслих особа? Важно је најпре, да особа која жели да се крсти, жели то искрено и по слободној вољи. Затим, треба да се упозна са основним истинама своје вере, и да на своме крштењу она чита симбол вере, а не кум, као код деце.
Такође, треба да се припреми за крштење, тако што ће постити бар седам дана, и после крштења примити причешће.
Одрасли такође треба да имају кума. Црква је снисходећи према одраслима, применила праксу, да се одрасли могу крстити и обливањем воде, а тамо где постоји крстионица и где се врши погружење, постоје свлачионице и специалне беле хаљине у које се облаче одрасли.

КРШТЕЊЕ СЕ НЕ ПОНАВЉА

Ко је једном крштен неможе бити по други пут крштен.

На дан свога Вазнесења (тај дан се код нас зове Спасовдан) Христос је рекао Апостолима: ”Мени је дана сва власт на небу и на земљи. Зато идите и учите све народе, крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа, поучавајући их да држе све жто сам вам заповиједио. И ево, ја сам с вама у све дане до свршетка свијета”.
Својим крштењем у реци Јордану и овом последњом заповешћу, Господ је установио Свету Тајну Крштења, која се зове и Тајна Просвећења, а кроз коју се постаје члан Цркве, без које нема спасења. У Еванђељу је за крштење употребљена реч ”ваптизма”, што значи ”погружавање”.
Онај кој се крштава у име Оца и Сина и Светога Духа, погружава се цео три пута у води, у знак умирања старог човека, греховног, распадљилвог, који живи по похотама тела и у тами незнања; и рађања новог, обнављаног по лику Онога који га је створио и просвећиваног просвећењем разума и побожности, усељавањем у њега Духа Светога.
Погружавани са Христом умире да би са Христом васкрсао. Приступајући тајни Крштења (Погружања) са искреном вером и покајањем, новокрштени се ослобађа пра родитељског греха, којом је затрована и раслабљена људска природа, чисти се силом Божјом и од својих личних грехова; облачи се у Христа и постаје способан за стицање Божанског савршенства и вечног живота.
Крштењем се улази у Цркву, Свети Богочовечански организам коме је глава Христос. Кад се дете крштава, његови родитељи и кум исповедају веру и обећавају пред Богом и Светом Црквом Његовом, да ће га васпитавати у вери и упутити у хришћански живот; ако се крштава одрасла особа, обавезна је она сама, да се уз помоћ свештеника и других хришћана, упозна са тајнама Вере, да се искрено покаје за свој дотадашњи живот и тек онда да приступи светом Крштењу. Ако тако не уради, вода ће га примити, али се Дух Божији неће уселити у њега. Што значи; и даље ће остати роб духа лажи, духа идолопослужења, духа лакомости и сваке нечистоте.
Право Крштење је остварено кроз потпуно Погружење; тела у воду, а душе у тајну новог бесмртног живота у Христу Исусу Господу нашем, силом Духа Светога. Зато га је Господ и назвао ” Крштењем водом и Духом”.

Крштење у нужди

Ако се деси, да дете у случају болести дође у животну опасност, врши се тзв. Крштење у нужди. То крштење може да изврши свака крштена особа на следећи начин:
Дете се полије, или покропи водом, и говоре се речи: Крштава се слуга Божији (име) у име Оца Амин, и Сина Амин, и Светога Духа Амин, сада и увек и кроз све векове Амин. То је формула крштења, коју после свештеник, ако дете остане живо, не изговара, а све остале олитве и радње врши по поретку.

Ц.Ш.О. Св. Архангела Михаила. © 2017. Frontier Theme