Песме

 

 

Аутор ових песама је Милица Савић која је рођена у Крушевцу у Србији. По занимању је докторица. Одавно пише песме. Своје унуке редовно доводи у српску школу. Ове песме нам је поклонила са посебном љубављу.

 

Наша Црква у Канади

Цркво свeта,
Боже наш,
нашој души
пружи спас.

Чуј ме моја,
водиљо звездо,
свако биће на свету,
има своју земљу и своје гнездо.

А наша судба,
се с нама поиграла,
па нам за Канаду
другу домовину дала.

Тако у срцу Балкана,
остаде земља моја,
родбина наша
и младост рана.

Тугују они,
а тужни смо и ми
па нас под окриље
Црква окупи.

А црква нам је нова,
велика и мила,
све нас је у своје
крило пригрлила.

Ту се крштавамо,
у њој се венчавамо,
молимо, дружимо,
састајемо и растајемо.

А када имаш Цркву,
имаш и дом,
тако си опет
свој на свом.

Цркво свeта,
Боже наш,
нашој души
пружи спас.

 

Милица др. Савић
Ванкувер 23.03.2008

Што је моје не може бити и твоје

Косово је рана која боли,
корени наши и наше биће,
све што се цени и воли,
зато то тако страшно боли.

Гробови наши,
цркве,манастири,
Дечани, Жича,
свој мир Божји шири.

Фреске светаца
јединствени у свету,
мени драгоцени,
мени детету.

Рођаци и другови наши,
који у беди тамо живе,
пуни су снаге и оптимизма
и поред садашњости тешке и сиве.

Из срца им се откидају речи:
„Бог нас све чува,
а истина нас бодри и лечи.“

Јер отето је проклето,
а за нас је Косово свето,
родиш се иумреш
да ти је Косово отето,отето.

Е па неће моћи,
Јер ће све на своје место
Једнога дана доћи.

Јер нешто што је моје
Не може бити и твоје.

 

Милица др. Савић
Ванкувер 01.03.2008

Српска слова

Девојчица сам мала
и незнам шта бих дала,
када бих српска слова
да пишем и читам знала.

А нана каже:“Ема,
па ту нема проблема.
У српску школу ћемо те дати,
па ћеш да пишеш и читаш знати.“

Тамо ме сада учи
учитељица Савић Сања,
она се зове исто
као и моја мама.

Учи ме велика и мала слова,
која су за мене сасвим нова,
тако ће моје писмо нана да чита,
и не мора да чека и неког пита:

„Шта пише злато моје,
Унучица моја мала,
Коју бескрајно волим
И све бих за њу дала.“

 

Еми од нане Милица др. Савић
Ванкувер 01.03.2008

Српска црква

Буди сретан да имаш,
цркву своју и драгог Бога.
Да волиш и цениш блиског друга,
рођака децу, супруга свога.

Уз то некада рекох:
Да када имаш цркву,
да имаш и дом.
И да си тек тада свој на свом.

А та наша црква,
Архангео Свети,
у своје окриље,
сваког ће узети.

Пружит ће ти руку,
ко ћерки, ко сину.
Одагнат ће тугу,
из срца празнину.

У тишини њеној,
осећаш топлину
Загрљаја мајке,
највећу милину.

 

Милица др. Савић
Ванкувер 17.09.2009

Црни бисери

Ђаковица, Приштина,
Косово, Метохија,
наша је то својина,
стара је то Србија.

Тамо су наши корени.
За њих нас вежу векови.
Тамо су нам рођени,
наших дедова, дедови.

Одатле нам потичу,
наших очева, очеви,
синова, синови. Ја, он, она и ти.
Једном речју Срби сви.

Косово, Метохија,
бисер у нашим срцима.
Древна наша култура,
Државност, религија.

Ко је тај силник,
да жели и сме,
да ти одузме све,
кућу, име, презиме.

Да ти раcкопава гробове.
Да цркве пали и манастире руши.
Убија ти чеда и чини насиље,
на измученом телу и исцрпљеној души.

То МОНСТРУМ само може.
ЧОВЕК то не ради, он тако не руши.
СОТОНА је тај који чини,
насиље телу, телу и души.

Црни бисери наши,
дали се патњама тешким ипак назире крај?
Хоћете ли икада повратити,
свој прави бљесак и дивни сјај?

Или ће неписмени чобанин,
светску баштину да претвори у прах и пепео,
јер незна шта чини. Памети ни знања нема.
Ал зато има СИЛУ, оно што неби имати смео.

Црни бисери наши,
дали се патњама страшним назире крај?
Хоћете ли ипак опстати
и успети да повратите свој изгубљени сјај.

 

Милица др. Савић
Ванкувер 09.09.2009

Свети Сава

Свети Сава, умна глава,
осам века истрајава.
Наук шири, душу храни,
од незнања ум наш брани.

Чедо царско,
Божји сине,
винуо си се
у висине.

Царске дворе напустио,
живот Богу посветио.
Науци се подворио,
прву школу отворио.

Ти и отац ти Симеон,
постависте Бастион.
А то беше Хиландар.
Српском људству дат на дар.

Велики је ово рек:
“Беше то једанаести век“
Осам века устрајава
та светиња наша права.

Српске Светце изгнездила.
Патријархе, па Владике даривала.
Епископе, Игумане,
нашој вери узгајала.

И Цареви и Краљеви,
у Хиландар залазили.
Моћ и славу доносили,
себе Богу узносили.

Хвала теби Свети Саво,
Царски сине, школска славо,
што си уз нас тако верно,
вековима устрајав’о.

А и теби хвала Боже,
што се нешто тако може,
да нас води мудра глава,
наш учитељ Свети Сава.

 

Милица др. Савић
Ванкувер 25.09.2000
Ц.Ш.О. Св. Архангела Михаила. © 2017. Frontier Theme