Историјат српске православне црквено-школске општине Светог Архангела Михаила у Ванкуверу

Долазак првих српских досељеника у Британску Колумбију

Први Срби у Британску Колумбију долазе средином деветнаестог века и једни су од њених утемељивача. Махом досељени из разних крајева Лике, Херцеговине и Црне Горе започињали су свој тежак и неизвестан емгрантски живот по разбацаним местима широм Британске Колумбије. Многима је била жеља да овде проведу само неколико година, да зараде који долар како би по повратку у старе крајеве могли да купе више земље, стоке, или направе неку малу кућицу и обезбеде своје породице. Но већина их је овде створила породице и никада се није вратила у стари крај.

Исељенички клуб „Јединство“ и српски дом „Плави Дунав“

После Првог светског рата, настанком краљевине Срба Хрвата и Словенаца, већину досељеника су чинили рибари из Далмације који су имали су своје бродове па су многи досељени Срби нашли посао код њих. Новостворена српска заједница је била део заједничке емиграције коју је сачињавало становништво краљевине Срба, Хрвата и Словенаца па је из таквог пријатељства Срба и Хрвата и поштовања једних према другима дошло и до куповине заједничке зграде на Хејтингс улици крајем тридесетих година прошлог века. Удружење је названо „Јединство“ и било је омиљено састајалиште све до почетка другог светског рата, када се дотадашња заједница распала. Међусобно се поштујући, Срби и Хрвати су се договорили да зграду продају и новац поделе. Срби, у жељи да поново створе свој кутак, купују ново земљиште у Хејтингс улици. Ратни вихор, који је тада харао Европом одложио је изградњу зграде за боље дане, у то време је била важнија помоћ пријатељима и фамилији у старом крају.
По завршетку другог светског рата, Срби из Ванкувера и Сијетла удруженим снагама започињу изградњу свог првог дома који је завршен 1947. године и назван „Плави Дунав“. Ова лепа зграда брзо је постала омиљено место за окупљање сваке суботе и празника. Време је брзо пролазило уз причу и песме из старог краја. Било је уобичајено да на бину изађе једна група из Лике, отпева омиљене песме, затим је замени група из Херцеговине са својим песмама, па из Црне Горе итд.

Оснивање Црквено школске општине „Свети Архангел Михаило“

Од 1947. године српска колонија је расла из дана у дан, посебно доласком многих политичких емиграната. Све више се осећала потреба за проповедањем православне вере, па тако у Српском Дому „Плави Дунав“ , 4. јануара 1953. године долази до оснивања Црквено школске општина „Свети Архангел Михаило“,. На оснивачкој скупштини присуствовало је четрдесет пет чланова а за првог председника изабран је Стево Коњевић. Ускоро по оснивању црквено школске општине, у горњим просторијама српског дома урађена је капела посвећена светом Архангелу Михаилу коју је осветио Епископ Дионисије 10. јуна 1955 године. Зграда српског дома је продана априла 2004. а новац је утрошен на довршетак радова нове цркве светог архангела Михаила у Брнабију. Сви задужбинари и приложници овога дома су задужбинари и прило жници новога храма.

Изградња цркве светог Архангела Михаила у Брнабију 2002-2005

Благослов надлежног Епископа Господина Лонгина за изградњу новога храма добијен је 14. фебруара 2002. године а грађевинска дозвола од градских власти добијена је 28 фебруара 2002. године. Изградња новог храма светог архангела Михаила у Брнабију почела је свечано у понедјељак, 4. марта 2002 године. Молитвословље за срећан и Богом благословен почетак изградње новог храма служили су сви српски свештеници из Британске Колумбије, Протојереји Љубомир Радуловић, Сава Арсенијевић, Мирослав Дејанов и јереј Десимир Видовић.
На Лазареву суботу, 27 априла 2002. године, његово Преосвештенство Господин Лонгин осветио је темељ. Уз саслужење протојереја Љубомира Радуловића, Протојереја Мирослава Дејанова, Протојереја Саве Арсенијевића, јереја Џона Каукакиса, јереја Десимира Видовића и ђакона Милана Пајића у темељ су заједно са каменом темељцем уграђена су и четири камена донесена из Српских земаља: Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине и Далмације.
У августу 2003. изливени су крстови за цркву и звоник. Крстове је цркви даровао Горан Ђашић. Крстови су освећени у недељу 31. августа, мали крст је истог дана постављен на звоник док је велики крст свечано постављен на куполу храма 6 јуна 2004. Крстове је осветио протојереј Ставрофор Марко Тодоровић уз саслужење протојереја Љубомира Радуловић и јереја Десимира Видовић. Кум за мањи крст био је Никола Кос а за велики крст кум је био Војо Богдановић из Келоне. У суботу ујутро, 5. марта 2005. године уз присуство многих верних освећена је новоизграђена црква, а потом се служила прва Света Архијерејска Литургија. Началствовао је Његово Високопреосвештенство Амфилохије – Митриполит црногорско-приморски и Његово Преосвештенство Господин Лонгин – надлежни Епископ. Саслуживали су протојереј ставрофор Будимир Анђелић (Калифорнија), протојереј Мирослав Дејанов (Ванкувер), протојереј Милован Средојевић (Кичинер), протојереј Михаил Фоурик (Православна Америчка Црква), протојереј Јохана Ајоуб (Америчка православна црква), протојереј Војин Павловић, јереј Николај Кондратјев (Грчка православна црква) и јереј Десимир Видовић, надлежни парох цркве светог арханђела Михаила.
После Свете Архијерејске Литургије освећено је Духовно-културно средиште а учествовали су Његово Високореосвештенство Амфилохије, протојереј Милован Средојевић и јереј Десимир Видовић.

 

Ц.Ш.О. Св. Архангела Михаила. © 2017. Frontier Theme