У недељу, 20. марта 2005. године, свеправославно вечерње богослужење служено је у српском катедралном храму Св. Арханђела Михаила  у Брнабиjу.

Вечерњем богослужењу претходила је Света Литугија у свим православним храмовима Ванкувера и околине. Оба српска храма у Ванкуверу била су претесна да приме све који су желели да учествују на Светој Литургији. Окупио се и велики број младих, од којих су се многи причестили на почетку Часног поста.

Свеправославно вечерње богослужење почело је у 19 часова. Поред домаћина из Српске православне цркве, са својим свештеницима, хоровима и верницима, учешће су узели православни из Украјинске, Румунске, Грчке и Америчке православне цркве.

Српску православну цркву су заступали свештеници јереј Десимир Видовић из цркве Св. Архангела Михаила и протојереји Мирослав Дејанов и Саво Арсенијевић из цркве Светога Саве, хорови "Обилић" из цркве Св. Архангела Михаила са диригентом Јованом Ивановић и  хор "Стеван Мокрањац" из храма Светога Саве, са диригентом Ненадом Ивановићем, као и бројни народ који је дошао да учествује на овом лепом свеправославном молитвеном скупу.

Началствовао је Викар Димитриос Патсафас, а беседио је свештеник Николај Кондратиев - обојица из Грчке православне цркве. Саслуживали су свештеници: Стивен Слипко и Мајкл Форик из Америчке православне цркве, Доротеос Трифунопулос и Костадинос Тсолас из Грчке православне цркве, Исидор Вороншак и Иван Петрушак из Украјинске православне цркве и Ник Љуца из Румунске православне цркве са горепоменутим српским свештеницима.

Празник Недјеља Православља, устројен је као успомена на побједу православног учења о поштовању светих икона. Ова победа извојевана је на седмом Васељенском сабору у Никеји, који је трајао од 24. септембра до 23. октобра 787. год.

Сабором је предсједавао цариградски патријарх Тарасије. Овај сабор осудио је иконоборце који су говорили као што и данас поједини секташи говоре, да је поштовање икона повратак у идолопоклонство. 

Међутим, свети оци су објаснили и показали да се хришћани не клањају бојама нити дрвету на коме су иконе насликане, него поштују оне који су на иконама насликани. Као што фотографија блиске и драге нам особе оживљава успомену и успоставља на један начин духовни контакт са истом, тако и икона продубљује духовну везаност нашу за Бога и Светитеље Божије. Иконе су Јеванђеље у бојама, вјеронаука за очи. Њима се освећује човјеково око и открива љепота Божијег лика и преко њих видимо колико је "Диван Бог у светима својим." Но иконе не могу и не смију бити сликане било како - оне треба да буду сликане у духу Јеванђеља и сагласно многовјековном искуству светих иконописаца православне цркве.

Током наше многовјековне историје стално је било насртаја на нашу свету православну цркву Христову, али сви су они пропали. Црква Христова је сазидана на таквом темељу да ни врата од ада неће јој одољети. Све досадашње ђавоље удруге црква је и преживјела и надживјела. И овај покушај иконобораца да унесу забуну међу православне хришћане је пропао. То није био последњи насртај на православље. Било их је и те како, још много. И има их и биће их, али сви ће исто проћи. Сви ће они доживјети на крају коначни пораз и пропаст, а црква Христова извојеваће коначну побједу. Амин.

Традиционално молитвено окупљање од великог је значаја за све православне, што је потврђено и ове године, са јасном поруком и позивом на свету дужност чувања светог и мученичког православља, и на будност у окружењу богохулних јеретика и лажних учења.